14.Новембар

14. новембра, на дан рођења Сер Фредерика Бантинга, који је заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин 1922. године.

Светски дан борбе против шећерне болести су 1991. године основале Међународна федерација за дијабетес (Интернатионал Диабетес Федератион - ИДФ) и Светска здравствена организација, а званични Дан Уједињених нација постао је 2006. године, усвајањем Резолуције бр. 61/225 Уједињених нација.

Ове године слоган Светског дана борбе против шећерне болести је: „Сазнајте више и учините више за особе оболеле од шећерне болести на радним местима“

Глобално, 7 од 10 одраслих (412 милиона људи) који болују од шећерне болести су радно способни. За милионе запослених, диабетес је свакодневна реалност – али на радном месту често може постати извор стреса, стигме и страха.

Kао део Светског дана борбе против шећерне болести, ове године Међународна федерација за дијабетес позива на инклузивнија и подржавајуц́а радна места где ће особе оболеле од шећерне болести осец́ати подржано, а не стигматизовано.

Време је да се елиминишу заблуде, едукују послодавци и негује окружење у којем се запослени оболели од диабетеса осећају задовољно.

Јачање свести и разумевања може да обезбеди радна места где се људи који живе са дијабетесом осец́ају безбедно, цењено и оснажено да напредују – без угрожавања свог здравља или амбиција.

Шећерна болест и осећај задовољства на послу

На глобалном нивоу, 430 милиона запослених људи се свакодневно суочава са стигматизацијом, дискриминацијом и искључености из појединих активности. Све наведено негативно утиче на њихов осећај задовољства на послу. Ове године на Светски дан борбе против шећерне болести, позивају се послодавци и запослени широм света да „Знају више и учине више за разумевање особа оболелих од дијабетеса на послу“ и започну промену за бољи #ДиабетесЛифе.

Нездраво радно окружење

Многа радна места не представљају пријатну атмосферу за запослене, посебно за особе оболеле од шећерне болести. Недостатак правилно изабраних намирница и оброка, као физичке активности уз недостатак подршке за ментално благостање негативно се одражава на људе који су у ризику од дијабетеса, оболелих од шећерне болести и других незаразних болести.

Учините више за дијабетес на послу

Послодавци морају предузети мере како би створили безбедно, подржавајуц́е и здраво радно окружење за људе оболеле од шећерне болести, као и за оне који су у ризику. Подржите наш позив да сви „Знају више и учине више за разумевање особа оболелих од дијабетеса на послу“.

Шећерна болест у бројкама

7 од 10 запослених особа болује од шећерне болести.
3 од 4 запослене особе које болују од диабетеса се осећа у појединим ситуацијама анксиозно или депресивно.
4 од 5 запослених особа оболелих од шећерне болести је доживело синдром исцрпљивања на послу
3 од 4 особе запослене особе оболеле од диабетеса живи у неразвијеним или средње развијеним земљама.
Готово 50% запослених особа не зна да има било какав поремећај метаболизма шећера, укључујући и диабетес.

Најчешћи симптоми дијабетеса:

Учестало мокрење (полиурија) – тело покушава да избаци вишак шећера путем урина.
Појачана жеђ (полидипсија) – последица губитка течности због честог мокрења.
Појачан апетит (полифагија) – иако особа једе више, може губити на тежини јер ћелије не могу да искористе глукозу.
Необјашњив губитак телесне тежине – посебно код типа 1.
Умор и слабост – због смањеног уноса глукозе у ћелије.
Замагљен вид – повишен шећер утиче на сочиво ока.
Споро зарастање рана и учестале инфекције (посебно коже, десни и мокраћних путева).
Трњење, жарење или бол у стопалима и шакама – може бити знак оштећења нерава (дијабетичка неуропатија).

Посебно треба посумњати на дијабетес:

ако се ови симптоми јаве нагло код деце и младих, уз изражену жеђ и учестало мокрење (могућ дијабетес типа 1);
ако се код одраслих појави умор, жеђ и чешће инфекције (могућ тип 2 дијабетеса);
код особа са факторима ризика: гојазност, физичка неактивност, хипертензија, повишени триглицериди, гестацијски дијабетес у трудноћи или позитивна породична анамнеза.

Потврда дијагнозе дијабетеса:

Дијабетес се потврђује у здравственој установи, лабораторијским мерењем гликемије, односно глукозе у крви. Уколико је вредност веча од 7,0 ммол/Л, при два мерења у различитим данима, наште (пре доручка), поставља се дијагноза дијабетеса.

Дијабетес у Србији

Према Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у 2018. години дијабетес је имало 7,8% становника Србије старости 15 и више година (7,5% мушкараца и 8,0% жена), што је за 2,5% више него 2006. године. У старосној групи 65 и више година, дијабетес је имало 18,6% становника Србије и то значајно више у градским (20,1%) него сеоским насељима (16,7%)*.

Према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Србије, у Србији са дијагнозом дијабетеса живи око 450.000 особа или 8,1% популације. Дијабетес типа 2 чини 95% свих случајева.

Према подацима из Регистра лица оболелих од дијабетеса, током 2023. године у Србији је регистровано 259 нових случајева типа 1 дијабетеса код особа млађих од 30 година. Нестандардизована стопа инциденције за ову болест износила је 13,0 на 100.000 особа истог узраста. Највише стандардизоване стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (23,3) и Моравичкој области (21,8), док су најниже вредности регистроване у Западнобачкој области, где није забележен ниједан случај, затим у Борској (3,9) и Јабланичкој области (6,5).

У истој години евидентирано је 16.183 новооболелих од типа 2 дијабетеса. Нестандардизована стопа инциденције за овај тип болести износила је 244,3 на 100.000 становника. Највише стандардизоване стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (270,6) и Јужнобанатској области (245,8), а најниже у Београдској (60,2) и Шумадијској области (83,8).

Дијабетес представља трећи водећи узрок смрти у Србији. Током 2024. године од ове болести је преминуло 2.615 особа, међу којима је било 1.152 мушкарца и 1.463 жене. У последњој деценији примећен је тренд смањења смртности од свих типова дијабетеса, при чему је нестандардизована стопа морталитета опала са 42,7 на 100.000 становника у 2015. години на 39,7 у 2024. години. Највише стандардизоване стопе морталитета у 2023. години уочене су у Зајечарској (27,4) и Расинској области (22,0), док су најниже регистроване у Kолубарској (3,8) и Моравичкој области (5,2).

Изјзв