Институт за јавно здравље Војводине и ове године обележава Октобар, месец правилне исхране и 16. октобар, Светски дан хране, као и 8. новембар, Европски дана правилне исхране и кувања заједно са децом (Еуропеан Day оф Healthy Food анд Cooking with Children).

Кампања Октобар – месец правилне исхране је усмерена на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

И ове године Институт за јавно здравље Војводине обележава Октобар, месец правилне исхране низом активности:

• Расписан је конкурс за ликовне и литерарне радове на тему „Право на храну да има свако – покажи како".
• Програм континуиране медицинске едукације – стручни састанак на тему физичка активност и правилна исхрана која се одржава 17. октобра 2025. године у Институту за јавно здравље Војводине.
• Додела награда деци за најуспешније радове на конкурсу планирана је у првој недељи новембра 2025. године.
• Две демонстрације припреме оброка по принципима правилне исхране, у ОШ Михајло Пупин, Ветерник и вртићу "Рода", Ветерник, ПУ „Радосно детињство“, активност која се реализује у сарадњи са наставницима и ученицима средње школе "Светозар Милетић".
• Институт за јавно здравље Војводине припрема едукативни материјал (агитка и плакат на тему „Физичка активност и правилна исхрана“) који ће бити дистрибуиран Дому zdravllja „Нови Сад“, у све објекте ПУ, све ниже разреде ОШ, установе здравствене и социјалне заштите.

Организација за храну и пољопривреду (Фоод анд Агрицултуре Организатион, ФАО) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Рука у руци за бољу храну и бољу будућност”. 

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – свако треба да има право на адекватну храну. Људска права као што су право на храну, живот и слободу, рад и образовање призната су Универзалном декларацијом о људским правима и два правно обавезујућа међународна пакта.

„Храна“ је симбол за разноликост, исхрану, приступачност, доступност и безбедност. На нашим трпезама, пољима, пијацама, у рибарским мрежама треба да буде доступна већа разноврсност хране, за добробит свих нас.

У 2025. години свет се суочава са озбиљном несигурности у снабдевању храном. Процењује се да око 673 милиона људи у свету гладује док са друге стране у порасту је број гојазних и широко распрострањено бацање хране, што указује на систем изван равнотеже.

Преко 2,8 милијарди људи у свету не може да приушти здраву исхрану. Нездрава исхрана је водећи узрок свих облика потхрањености – потхрањености, недостатака микронутријената као и гојазности, који сада постоје у већини земаља, пресецајући социо-економске класе. Ипак, данас превише људи пати од глади и не може себи да приушти здраву исхрану. Рањивији људи су често приморани да се ослањају на основне намирнице или јефтиније намирнице које могу бити нездраве, док други пате од недоступности свеже или разноврсне хране, немају информације које су им потребне да изаберу здраву исхрану или се једноставно одлучују за практичност.

Глад и неухрањеност додатно погоршавају дуготрајне или продужене кризе које су вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова. Пољопривредно-прехрамбени системи, као целина, подложни су катастрофама и кризама, посебно утицајима климатских промена, али у исто време стварају загађење, деградирају земљиште, воду и ваздух и доприносе емисији гасова стаклене баште и губитку биодиверзитета. Трансформацијом пољопривредно-прехрамбених система, постоји велики потенцијал за ублажавање климатских промена и подржавање мирних, отпорних и инклузивних средстава за живот за све.

Кључне чињенице и изазови

• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

• Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

• Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

1. Одржавајте хигијену

• Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
• Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
• Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
• Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

2. Одвојте свеже од куваног

• Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
• За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
• Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

3. Кувајте довољно дуго

• Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
• Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
• Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.

4. Чувајте храну на безбедним температурама

• Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
• Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °Ц).
• Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °Ц или преко 60 °Ц размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Користите исправну воду и свеже намирнице

• Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
• Бирајте свеже намирнице.
• Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
• Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

• Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

• Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

• Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на едукацију најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.