Подизање свести 

 26. ЈУН МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАРКОМАНИЈЕ

Циљ обележавања дана борбе против наркоманије је подизање нивоа свести о значају проблема који дрога представља за друштво и покретање свих, како појединаца и породице, тако и најшире заједнице, да се укључе у превенцију злоупотреба дрога.
Последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. У свету више од 200 милиона људи најмање једном годишње узме неку дрогу, од којих је 25 милиона и зависника, а сваке године 200.000 људи умре од последица коришћења дрога.
Коришћење дрога међу младима који су посебно осетљива популација има бројне краткорочне и дугорочне последице, не само за појединца, већ и за целокупно друштво. Злоупотреба дрога у адолесценцији, између осталог, је повезана са бројним психосоцијалним проблемима, злоупотребом током живота, лошим успехом у школи, саобраћајним трауматизмом и другим проблемима.Млади данас имају приступ све већем броју супстанци и врло често их користе у комбинацији са алкохолом, а употреба више врста психоактивних супстанци, укључујући комбинације са алкохолом и лековима, постаје све израженији образац коришћења у Европи.
Дроге су хемијске супстанце које мењају стање свести, опажања, расположење, мишљење и понашање, јер коришћење опијата доводи до многих здравствених проблема, као што су неухрањеност, апатија, хормонални поремећаји, поремећај срчаног ритма, повећана изложеност разним заразним болестима, укључујући и вирус ХИВ-а и сиду.
Млади узимају дрогу углавном из радозналости, под притиском околине, да би скренули пажњу на себе, да би побегли од проблема, када желе да се осећају добро.
Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Посебно значајна циљна група су млади које треба мотивисати за здраве стилове живота. Успешне превентивне мере укључују и препознају значајну улогу породице, школе и заједнице у јачању превентивних фактора и смањењу фактора ризика
Најзначајнији заштитни фактор који смањује могућност злоупотребе дрога су родитељи.
Важно је да родитељи:
 препознају опасност
 да реагују на време
 да одмах крену у акцију
 да спрече и смање даље штете везане за употребу дрога.
Фактори упозорења
Важно је да родитељи препознају у што ранијој фази знакове употребе дрога.
повученост, лажљивост, тајни разговори
 сукоби и свађе са члановима породице
 избегавање одговора где и с ким излази
 нови пријатељи (старије особе)
 остајање до касно ноћу
 проблеми у школи
 губитак интереса за посао, школу, спорт и хобије
 губитак интереса за посао, школу, спорт и хобијегубитак апетита, поспаност, мршављење
 нестајање новца или вредних ствари из куће
 осетљиве очи, шмрцање, сузење очију
 нагле промене у понашању и расположењу
 необични мириси, мрље на одећи
Реакције породице
Кад родитељи посумњају, односно препознају неке од горе наведених знакова, реакције су различите: од негирања до неконтролисаних излива беса.

Непожељни поступци родитеља:
 паника (свађа, плач, беспомоћност, застрашеност, општа пометња...)
 порицање (неприхватање реалног стања... није то тако озбиљно...ми ћемо то решити.. узајамно прикривање и прикривање пред другима..)
 игнорисање (затварање очију пред очигледним знацима упозорења..)
 супротни поступци родитеља (један родитељ попушта, други прети, кажњава)
 узајамно оптуживање родитеља (пребацивање кривице са једног родитеља на другог )
 омогућавање-допуштање (оправдавање изостанака из школе, давање новца без контроле где је потрошен, непостављање питања када ствари почну нестајати из куће).

Најважније је да родитељ свом детету буде РОДИТЕЉ, јер оно своје пријатеље већ има.
 јасно изражавање АНТИ ДРОГА става
 разговор са дететом о његовом ставу према дрогама (можда никада ово питање и није постављено детету, шта мисли и зна о дрогама).
 прибраност родитеља
 исказивање љубави, али истовремено потпуно неодобравање за такво понашање
 нема попуштања
 не умањивати проблеме због настале ситуације ни пред собом ни пред дететом
 не оптуживати друге и помоћи детету да превлада негативне утицаје вршњака
 појачан надзор, праћење понашања детета и разговор са њим
 промена свакодневних активности у породици
 контролисање потрошње новца
 пооштрене мере уз одређене последице и казне према ситуацији
 потражити помоћ (школског педагога, психолога, социјалног радника, лекара).

Породица и зависност од дроге - СУОЧАВАЊЕ -
Породица се, на жалост, задња суочи са проблемом зависности. То се обично догоди након дужег периода тј. када је млади човек већ прешао из фазе екпериментисања у фазу зависности (у просеку 2-4 године).
Често родитељи препознају да се нешто дешава са њиховим дететом, али то занемарују, негирају и одбацују.
Суочавање са проблемом зависности је увек јако тешко из више разлога:
 слабо или никакво знање о проблему злоупотребе дрога
 страх и неизвесност шта ће се даље догодити
 шта ће рећи околина, пријатељи, родбина.
Када се суоче са чињеницом да је дете зависник, реакције породице су најчешће неконструктивне и неадекватне.
Читава породица често реагује бурно, оптужујући дете (али не и његове поступке), уз вређање, користе се разним претњама, уценама, заплашивањем и сл.
Ако упозоравајући знаци укажу да дете са сигурношћу користи дрогу време је да се предузму одговарајуће мере и активности. Директно суочавање родитеља са чињеницом да дете користи дрогу повећава могућност за успешан третман и опоравак.
Не треба губити време, бежањем од проблема, него га искористити да се детету помогне.
Што се брже делује, то ће се дете и брже опоравити.

Проналажење помоћи:
Када се проблем у породици појави и идентификује, пуно времена прође док се не донесе одлука о лечењу. Врло често породица и зависник су у раскораку, јер им се потребе и жеље разликују.
Породица жели да реши проблем зависности одмах и обично реагује или превише песимистично или превише оптимистично.
Сам зависник најшешће долази на лечење или под притиском породице или закона, без јасне представе о самом процесу лечења и опоравка.
Важно је знати да је зависност излечива болест, али хронична и рецидивна (понављајућа).
Породицама је потребно:
 уверење да је лечење могуће
 охрабрење
 информисање
 професионална помоћ
Процес лечења и опоравка је дуготрајан, захтеван, често из више покушаја.
 не треба очајавати уколико први покушај лечења није успешан
 сваки покушај лечења је први корак ка излечењу
 у процесу лечења неопходно је учешће ближњих