Циљ обележавања овог дана је подизање свести и подстицање људи да разговарају о болестима штитне жлезде, узроцима болести и доступним могућностима лечења. Светски дан штитне жлезде такође едукује јавност о значају штитне жлезде за наше опште благостање.

Чланови Међународне федерације за штитну жлезду прогласили су Светски дан штитне жлезде 2007. године. Датум је изабран у част оснивања Европског удружења за штитну жлезду (ЕТА), које је основано 25. маја 1965. године.

Ова жлезда у облику лептира производи два хормона: тироксин (Т4) и тријодотиронин (Т3). Иако је штитна жлезда мала жлезда са унутрашњим лучењем, она има значајан утицај на здравље. Главна улога штитне жлезде је регулисање метаболизма тела. Већина људи поистовећује метаболизам са ефикасношћу сагоревања калорија. Међутим, метаболизам утиче на телесну температуру и рад срца, као и раст и развој тела. Када имате проблем са штитном жлездом, то утиче на ваш метаболизам.

Поремећаји штитне жлезде могу произвести премало или превише тироксина и тријодотиронина.

Најчешћи поремећаји штитне жлезде и њихови симптоми

Хипотиреоза

Хипотиреоза представља смањену активност штитне жлезде. Јавља се када штитна жлезда не производи довољно хормона да задовољи потребе вашег тела. Симптоми хипотиреозе укључују умор, повећање телесне тежине, нетолеранцију на хладноћу, суву кожу, нагле промене расположења, опадање косе, непријатан осећај у врату и депресију.

Хипертиреоза

Супротно хипотиреоидизму, код хипертиреозе, штитна жлезда производи прекомерне количине тироидних хормона, што узрокује симптоме као што су губитак тежине, нетолеранција на топлоту, анксиозност, тремор (дрхтање руку) и убрзан рад срца.

Хормони штитне жлезде директно утичу на рад срца. Хипотиреоза може узроковати спорији рад срца (брадикардију, одн. <60 откуцаја/мин), док хипертиреоза може довести до бржег откуцаја срца (тахикардија, одн. ˃100 откуцаја/мин) или неправилног откуцаја срца (аритмија). Такође, они могу утицати на менструалне циклусе код жена и ниво холестерола (утицај на здрав профил липида).

Светски дан штитне жлезде је важан догађај који скреће пажњу на важност здравља штитне жлезде. Подизањем свести, промовисањем раног откривања и подржавањем истраживања и бриге о пацијентима, овај дан значајно доприноси побољшању живота оних који су погођени поремећајима штитне жлезде.

Брига о вашој штитној жлезди је кључна за одржавање општег здравља и благостања. Ако приметите било какве симптоме повезане са дисфункцијом штитне жлезде, одмах потражите савет лекара. Рано откривање и правилно лечење могу значајно утицати на ваше здравствене исходе.

Институт за јавно здравље Војводине ће се придружити иницијативи бројних здравствених установа у земљи поводом 25. маја – Светског дана штитне жлезде и организовати јавну манифестацију, у петак 23. маја 2025. године, од 7.30 до 9 часова, у холу Института (ул. Футошка 121).

Том приликом спроводиће се следећи прегледи и активности: мерење крвног притиска; одређивање нивоа шећера у крви; одређивање нивоа засићености крви кисеоником (сатурација кисеоника); израчунавање Индекса телесне масе; саветовање у вези са правилном исхраном и здравим обрасцима живота (са заказивањем прегледа у Саветовалишту за правилну исхрану), подела ФОБ тестова са упутством (скрининг, одн. рано откривање скривеног крварења у столици ради благовременог лечења карцинома дебелог црева) и подела здравствено-васпитног и едукативног материјала.

Значај контроле ризичних фактора за хроничне незаразне болести (ХНБ) у релацији са штитном жлездом

          Процењује се да би елиминацијом примарних фактора ризика за ХНБ могло бити спречено 80% случајева срчаних болести, шлога и дијабетеса типа 2, као и 40% случајева рака.

Интервенције усмерене на главне факторе ризика могу имати значајан утицај на смањење оптерећења болестима на глобалном нивоу, при чему се показало да напори усмерени ка унапређењу стила живота, исхране и повећању физичке активности ефикасно смањују распрострањеност ХНБ.

Треба нагласити да, иако је више аутоимуних болести повезано са одређеним кардиоваскуларним болестима, као што су атеросклеротске болести, обољења залистака и аритмије, аутоимуне болести штитне жлезде — а посебно хипотиреоза — до данас нису званично укључене међу факторе ризика за ХНБ.

Благовремено тестирање функције штитне жлезде и, што је од пресудне важности, адекватан унос и/или суплементација јода, селена, гвожђа и витамина Д, потребни су како би се умањио ризик од болести штитне жлезде. Поред тога, здравствени сектори широм света морају активно учествовати у развоју политика (нпр. кампања против пушења и обезбеђивање универзалне здравствене заштите) како би се спречило ширење ХНЗБ.

У међувремену, тироидеолози широм света морају наставити да штите своје пацијенте од ХНБ (на пример, кроз подстицање самосвести, предлагање различитих облика управљања животним стилом и контролу метаболичких поремећаја), истовремено апелујући на надлежне институције, укључујући СЗО и ЕУ, да теже ка смањењу ХНБ и стварању безбедног и здравог света — посебно у домену очувања глобалне животне средине.

Кључни предуслов за постизање ових циљева јесте званично признање болести штитне жлезде као значајне компоненте хроничних незаразних болести!

Нелечена болест штитне жлезде – који су ризици?

Игнорисање проблема са штитном жлездом може имати озбиљне и дугорочне последице по ваше здравље. Ако се поремећаји у раду штитне жлезде не препознају на време и не лече, могу се развити озбиљна стања која угрожавају различите системе у телу:

• Проблеми са срцем: Нелечена болест штитне жлезде може повећати ризик од срчаних обољења, срчане инсуфицијенције и чак можданог удара. Хормон који штитна жлезда производи директно утиче на ритам и снагу откуцаја срца, а поремећаји у овом систему могу довести до озбиљних кардиоваскуларних проблема.
• Фрагилност костију: Остеопороза је још један потенцијални ризик. Нелечени проблеми са штитном жлездом могу ослабити кости, повећавајући ризик од прелома и озбиљних повреда.
• Компликације трудноће: Жене које имају нелечене поремећаје штитне жлезде могу се суочити са компликацијама током трудноће, што може представљати опасност и за мајку и за бебу. То може укључивати ризик од превременог порођаја, ниског порођајног тежине бебе, па чак и побачаја.
• Погоршање менталног здравља: Нелечена болест штитне жлезде може изазвати тешке менталне проблеме, као што су депресија, анксиозност, па чак и ментална магла. То може озбиљно утицати на квалитет живота, способност за обављање свакодневних активности, као и опште ментално здравље.

Због свих ових ризика, важно је не игнорисати симптоме болести штитне жлезде и одмах потражити помоћ изабраног лекара и специјалисте ендокринолога.