Хепатитис А

Хепатитис А (епидемични хепатитис, заразна жутица) је акутна упална болест јетре узрокована малим РНК вирусом који се преноси фекално-оралним путем. Реч је о прилично заразној болести која се може јавити спорадично или може бити епидемијских појава, посебно у условима погоршања санитарних прилика, након поплава и других природних катастрофа.[1]

Распрострањеност
Дистрибуција болести 2005.Појављује се у свим деловима света, али се ендемски, уз повремене епидемије, чешће јавља у слабије развијеним и неразвијеним земљама света (нпр. земље Африке, Блиског и Далеког истока, Јужне и Средње Америке).[1]

Пут преноса. У преношењу вируса хепатитиса А основну улогу има феко-орални пут преноса (болест „прљавих руку“). Контактни пут преноса условљен је присутношћу свеже фекалне контаминације на јагодицама прстију, па је тако пренос знатно олакшан код оних особа који не перу руке сапуном. Деца су најподложнија овој зарази, мада је болест обично блажег облика и краће траје. Појава вируса зависи од санитарног стања околине,хигијенских навика и величине група у блиском контакту (нпр. вртићи, школе, породице и сл.). За разлику од земаља нижег хигијенског стандарда, хепатитис А се у развијеним земљама, побољшањем социоекономских услова живота јавља у каснијој животној доби.[1]

Болест се може пренети и загађеном водом. Тада се хепатитис обично јавља у облику масовних епидемија експлозивног карактера, а захваћене су све старосне доби. Хепатитис А вирус може се ширити и загађеним храном. Обично се ради о намирницама које не пролазе термичку обраду или је она недовољна (нпр. сирове или недовољно термички обрађенешкољке које потичу из контаминиране воде), односно, загађење настаје након додатних манипулација (стога је важно контролирати особе које раде са храном). Мало је доказа о постојању ризика преноса ХАВ хетеросексуалним контактом, док је код хомосексуалних мушкараца учесталост анти-ХАВ висока. Парентерални пренос ХАВ путем крви је могућ, али изузетно ретко. Човек је једини резервоар вируса хепатитиса А (оболели може да зарази друге особе у фази инкубације и у акутној фази болести).[1] Заражене особе могу да пренесу вирус на друге људе две недеље пре него што се код њих појаве симптоми, па до недељу дана после појаве жутице (све заједно око три недеље).[2]

Клиничка слика. Инкубација тј. време које прође од уласка вируса у организам до појаве првих симптома болести, траје 2 до 4 недеље. Симптоми болести су: температура, болови у мишићима изглобовима, мучнина и повраћање, а понекад и пролив. Када температура падне, кожа и беоњаче постају жуте, урин таман, а столица светлија. То је знак да је јетра повећана. Након 1 до 2 недеље симптоми болести нестају, али потпуни опоравак траје дуже (4 до 6 недеља).[1]

Болест обично пролази спонтано и никад не прелази у хронични облик. Ипак, ХАВ може да узрокује пролонгирану колестазу (застој жучи) праћену повишеним нивоом алкалне фосфатазе и укупног билирубина што може потрајати неколико месеци или, што је још ређе, попримити хронични релапсирајући ток (ово се сматра као последица некомплетног нестајања ХАВ). Описано стање обично се реши, најкасније, за годину дана. ХАВ може бити и окидач за облик аутоимуног хепатитиса који се погрешно сматра „хроничним“ хепатитисом. Мали је број пацијената код којих се болест нагло појави, а тешки, тзв. фулминантни облик може да оштети јетру. Уочено је то да се фулминантни хепатитис А, иако редак, са све већом учесталошћу јавља код интравенских овисника.[1]

Знакови болести зависе о стању оболелог, али и о животној доби у којој се инфекција јавила. У дечијем узрасту, нарочито у првим годинама живота, болест је блага и често пролази непримећено. Међутим, инфекција у каснијој доби може попримити тежи облик болести.[1]

Лабораторијске претраге. Лабораторијски налази показују повишене вредности јетрених ензима (АСТ, АЛТ), што је знак оштећења јетрених ћелија, али и повишени билирубин. Током акутне инфекције имуни систем оболелог ствара антитела ИгМ анти-ХАВ који се у крви задржавају наредних 6 до 12 месеци од појаве првих симптома болести. Присуство ИгГ анти-ХАВ у серуму је показатељ прележаности хепатитиса А или имунитета стеченог вакцинисањем против хепатитиса А. Вирус се може изоловати из столице оболелог, али се не ради рутински.[1]

Лечење. Лечење је симптоматско и састоји се у снижавању телесне температуре (уз антипиретике), одржавању електролитске равнотеже, мировању и дијетној исхрани. У случају тежег облика болести, особа се смешта у јединицу интензивног лечења. Болест пролази спонтано, а прелаз у хронични облик болести није забележен.[1]

Превенција. Основна превенција хепатитиса А иста је као и код других цревних обољења, тј. стварање услова за редовно спровођење мера личне хигијене и хигијене околине (прање руку, правилно одлагање отпадних материја, осигурање здравствено исправне воде и хране).[1]

Болест се може спречити и вакцинисањем које се препоручује: путницима у ендемска подручја, медицинском особљу, особљу и штићеницима у центрима целодневне неге, особама које учествују у процесу производње хране, особама које раде у комуналним подузећима (на пословима одвоза ђубрета и пословима везаним за канализацију), особама с неким хроничним болестима јетре. Такође, вакцинисање против хепатитиса А препоручује се и хомосексуалцима, те интравенским овисницима. Особама које живе у домаћинству с оболелима као и особама које су у сексуалном контакту са зараженим, препоручује се вакцинисање од хепатитиса А - постекспозицијска профилакса две недеље од изложености зарази. Вакцинисање се састоји од 2 дозе инактивисане вакцине, с тим да друга доза следи 6 до 12 месеци након прве дозе. Данас постоји и комбиновано вакцинисање које штити од хепатитиса А и Б. Даје се у три дозе (друга доза месец дана након прве, а трећа доза пет месеци од друге). Тако стечена заштита је дуготрајна.[1]

Хепатитис Б
Хепатитис Б је озбиљна инфекција јетре, коју узрокује ХБВ вирус.

Хепатитис Б
Хепатитис Б Симптоми
Хепатитис Б Лечење
Вакцина против хепатитиса Б

Хепатитис Б
Хепатитис Б спада у категорију болести које узрокују запаљење јетре. Може бити акутни, који траје мање од 6 месеци и након тог периода пролази, или хронични хепатитис Б, који траје дуже од 6 месеци.

Хепатитис Б је узрокован једном од врста вируса Хепатитиса, којих има пуно, а процене су да је више од 3% светске популације заражено бар једном од врста, већина без свесног знања о томе. Вирус може бити миран у организму деценијама, без икаквих видљивих физичких симптома.

Хепатитис спада у полне инфекције, иако се често ставља у категорију полне болести (полно преносиве болести), с обзиром да се често преноси полним односом.

Преношење хепатитиса Б
Трагови вируса код инфицираних од хепатитиса Б су пронађени у пљувачкој, сперми, измету, и наравно у крви. Ипак, ова болест се не може пренети кашљањем, као ни кијањем.

Вагинални сексуални однос, као и анални сексуални однос су доказани начини за преношење овог вируса. Постоје сумње да се хепатитис Б може пренети и путем оралног секса, али за сада не постоје поуздани докази. Теоретски, ризик постоји. Такође, ова болест се може пренети путем оро-сексуалног односа, тј. путем надраживања партнеровог ануса језиком. Оваква врста сексуалне стимулације је чешћа код хомосексуалних парова.
Коришћење истих игала (у ризичну групу спадају корисници опојних дрога, особе које су примале трансфузију крви пре 1994. године, особе на континуираној дијализи, особе са тетоважом и другим видовима улепшавања тела)
Рођењем и дојењем новоређенчета, уколико је мајка заражена.
Код одраслих који се заразе вирусом, тело ће у више од 85% случајева успети да произведе одговарајућа антитела за борбу против вируса и да се одбрани. Овај проценат је нешто нижи за млађе особе и опада са годинама.

Хепатитис Б Симптоми
Симптоми хепатитиса Б се разликују у зависности од тога да ли се ради о акутном илихроничном облику Хепатитиса Б. Скоро све бебе и деца, као и 50% одраслих који су тек добили инфекцију немају никаквих симптома.

Симптоми обично почињу 6 недеља до 6 месеци након изложености вирусу (у просеку 2 месеца). Дужина болести варира; Већина људи се опорави кроз три недеље.

Код одраслих, рани симптоми (симптоми акутног хепатитиса) су:

лоше здравље (осећате се лоше, али не довољно да бисте могли да тврдите да сте болесни)
губитак апетита
мука (гађење)
исцрпљеност
повраћање
болови у мишићима
абдоминални грчеви (болови у стомаку или са стране)
блага грозница (виша температура са дрхтавицом)
тамножути урин или браон боја урина
бледа или беличаста боја столице
жутица (жутило беоњача или коже)
Особа која има хепатитис Б може показати све или само неке од коре наведених симптома. Код више од 90% беба, 50% деце, и 5% одраслих са акутним хепатитисом Б ће се развити хронични, односно дуготрајна инфекција. Уколико ова полна болест пређе ухроничан облик, јетра почиње да пати од сталних упала, што ако се не лечи, може да доведе до цирозе јетре или рака јетре. Углавном се болест може држати под контролом, али се у јако малом проценту случајева дешава и фаталан исход.

Хепатитис Б Лечење
Инфекција било којом врстом хепатитиса се може утврдити тестом крви. Ако су резултати теста на Хепатитис Б позитивни, ваш доктор ће идентификовати тип вируса и прописати вам одговарајућу терапију. Понекад се захтева биопсија јетре како би се установило колико је опасан степен болести.

За опоравак и чишћење организма од акутне форме Хепатитиса Б је пре свега потребно много одмарања и много унете течности.

Уколико имате хронични хепатитис Б, ваш доктор ће вам такође преписати одговарајућу терапију. Уз мало среће, комбиновани напори медицине против хепатитиса Б ће уродити плодом, чишћењем организма од вируса или пак великим успоравањем деловања вируса у вашем организму.

Вакцина против хепатитиса Б
Вакцина против хепатитиса Б се од краја 2005-е године редовно даје новорођеним бебама и деци узраста 12 година (шести разред основне школе). Такође, ова вакцина се даје и ризичним групама: хемофиличари, болесници на дијализи, сексуални партнери позитивних на Хепатитис Б, штићеници установа социјалне заштите, интравенски наркомани, инсулин зависних болесника од шећерне болести, новорођенчад мајки позитивних на хепатитис Б (другачији режим вакцинисања од осталих беба).

Хепатитис Ц
Акутни Хепатитис Ц се односи на првих 6 месеци инфекције ХЦВ вирусом, док се хронични хепатитис, односи на случај када вирус преживи у људском организму дуже од 6 месеци. Вирус може бити миран у организму деценијама, без икаквих видљивих физичких симптома.

Статистике
Статистике кажу да широм света постоји много варијација вируса Хепатитиса, којима је заражено преко 3% светског становништва, већина без свесног знања о томе. Од тога, процене су да је између 150 и 200 милиона светске популације заражено баш вирусом Хепатитиса Ц (ХЦВ вирусом).

Како се преноси Хепатитис Ц
Хепатитис Ц се преноси једино путем крви. Дакле, у контакт са инфицираном крвљу друге особе се може доћи:

Коришћење истих игала (у ризичну групу спадају корисници опојних дрога, особе које су примале трансфузију крви пре 1994. године, особе на континуираној дијализи, особе са тетоважом и другим видовима улепшавања тела)
Рођењем (од стране ХЦВ инфициране мајке)
Ретко и полним односом (најчешће уколико је партнер заражен и још неком полном болешћу, као нпр. СИДА, што чини крвни контакт вероватнијим)

Хепатитис Ц Симптоми
Акутни Хепатитис Ц
У акутној фази болести (првих 6 месеци инфекције), код 60 до 70% људи не постоје никакви симптоми. Акутни хепатитис Ц се, ако се симптоми појаве, често погрешно дијагностикује као грип, будући да су симптоми хепатитиса Ц врло слични симптомима грипа. Уколико се, дакле, симптоми хепатитиса Ц појаве, то су:

Смањени апетит
исцрпљеност
бол у стомаку
свраб
жутица
блага грозница (виша температура са дрхтавицом)
тамнија мокраћа
Хронични Хепатитис Ц
Хронични хепатитис Ц, се клинички говорећи, најчешће открива случајно – с обзиром да могу проћи године без икаквог симптома. Обично се значајнији симптоми хепатитисапојављују тек са значајнијим оштећењем јетре. Хепатитис Ц је болест која поред јетре погађа велики број органа тако да су системи када се појаве врло разноврсни:

исцрпљеност
значајнији губитак тежине
симптоми грипа
бол у мишићима
бол у зглобовима
повремена дрхтавица са благо повишеном температуром
свраб
поремећаји спавања
бол у стомаку (посебно у горњем десном делу)
промене апетита
гађење, мука, одвратност
пролив
слабије варење
когнитивне промене
депресија
главобоља
промене расположења
Временом, јетра све више пати од упала, што је онемогућава да функционише ефикасно. Уколико се не лечи, ова врста вируса може да доведе до болести као што су рак јетре,оштећење јетре (фиброза) и значајно оштећење јетре (цироза јетре).

Хепатитис Ц Лечење
Како спречити Хепатитис Ц
Не постоји вакцина против хепатитиса Ц која може да спречи добијање вируса хепатитиса. Постоје само мере опреза.

Тест крви је једноставан и најпоузданији метод за утврдјивање да ли имате Хепатитис. Ако су резултати теста на Хепатитис позитивни, ваш доктор ће идентификовати да ли је у питању вирус Ц хепатитиса или вирус Б, и прописати вам одговарајућу терапију. Понекад је потребна биопсија јетре како би се установило колико је опасан степен болести.

Као што смо рекли, хепатитис Ц се ретко открива у првих 6 месеци (акутна фаза), а уколико се ипак открије, лечење хепатитиса Ц се обично не покушава у првих 6 месеци, већ се остави организму да покуша да се сам избори са вирусом. Једино уколико се ради о вирусу генотипа 1, студије показују да су терапија акутног хепатитиса даје одличне резултате.

Уколико имате хронични хепатитис Ц, ваш доктор ће вам преписати одговарајућу терапију. У лечењу хепатитиса Ц прилично се успешно показује лек Пегазис.