Светска недеља дојења

Национална недеља промоције дојења у Србији традиционално се одвија под истим слоганом („МАЈЧИНО МЛЕKО – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”), као и Светска недеља промоције дојења (која је обележена прве недеље августа), али 40. календарске недеље, што је ове године од 29. септембра до 6. октобра, симболично представљајући број недеља трајања трудноће.

Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење.

Циљеви Светске и Националне недеље дојења су:

информисати становништво о њиховој улози у креирању подржавајућег и одрживог окружења за дојење
обезбедити континуирану подршку дојењу, створити партнерства са појединцима и организацијама ради унапређења сарадње и обезбеђења подршке
дојењу, подстаћи ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

 О значају дојења:

Дојење је најприроднији и најздравији начин исхране новорођенчади и одојчади. Мајчино млеко обезбеђује идеалан нутритивни састав, јача имунитет и смањује ризик од бројних болести код деце, али и има позитивне ефекте на здравље мајке. Упркос томе, проценат искључивог дојења у првих шест месеци живота је и даље испод пожељног нивоа. Овом иницијативом настоји се да се укаже на важност подршке женама у дојењу, као и на значај едукације здравствених радника и шире јавности. У сарадњи са установама здравствене заштите, локалним самоуправама и образовним институцијама, могу се организовати активности којима се подржава и промовише дојење као друштвена и еколошка вредност.

Зашто улагати у подршку дојењу?

Улагање у подршку дојењу једно је од најмоћнијих средстава које креатори политика имају на располагању за унапређење јавног здравља, јачање привреде и обезбеђивање добробити будућих генерација.
Дојење штити здравље детета и побољшава шансе за преживљавање, посебно током првих месеци живота.
Осим што обезбеђује неопходну исхрану, оно пружа и кључна антитела која штите од многих уобичајених болести као што су пролив, упала плућа и инфекције.
Утицаји дојења се протежу и након периода раног детињства. Деца која су дојена имају мањи ризик од гојазности и развоја дијабетеса типа 2 и других хроничних обољења.
Kористи имају и мајке — дојење смањује ризик од постпорођајног крварења, рака дојке и јајника, срчаних болести и дијабетеса типа 2.
Уз одговарајућа улагања, земље могу значајно повећати стопу искључивог дојења — што потврђују и глобална побољшања у последњих десет година. Данас је око 10% више беба искључиво дојено у узрасту од 6 месеци у поређењу са 2013. годином, при чему су неке земље забележиле и повећање од 20% у истом периоду.