Борба против рака

4. ФЕБРУАР, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА

Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака, сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сам центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести. Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.

У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.

Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.

У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.

Статистички подаци о малигним болестима у Србији

Према подацима Регистра за рак у Србији, у 2022. години регистровано је 41.578 новооболелих и 19.350 умрлих од малигних тумора. У периоду 2016–2022. године нестандардизована стопа инциденције порасла је са 571,3 на 627,1 на 100.000 становника, и износила је 682,4 код мушкараца и 571,7 код жена. Највише стандардизоване стопе инциденције забележене су у Београдској и Севернобанатској области код мушкараца, односно у Севернобанатској и Севернобачкој области код жена, док су најниже у Рашкој и Зајечарској (мушкарци) и Поморавској и Пчињској области (жене).

Нестандардизоване стопе морталитета у 2022. години износиле су 328,5 на 100.000 мушкараца и 255,8 на 100.000 жена. Највише стандардизоване стопе смртности уочене су у Севернобанатској и Јужнобанатској области код мушкараца, односно у Средњобанатској и Севернобанатској код жена, а најниже у Пчињској и Моравичкој (мушкарци) и Пчињској и Топличкој области (жене).

Код мушкараца, најчешћи и водећи узрок оптерећења раком су малигни тумори бронха и плућа, затим рак дебелог црева и ректума и простате. Највише стопе инциденције рака плућа забележене су у Београдској и Севернобанатској, а најниже у Златиборској и Пчињској области; сличан распоред важи и за морталитет. Код жена, најчешће локализације су дојка, бронх и плућа, и дебело црево и ректум, при чему је рак дојке водећи узрок оптерећења. Највише стопе инциденције и морталитета од рака дојке уочене су у Севернобачкој и Севернобанатској, односно у Севернобачкој и Нишавској области, а најниже у Златиборској, Јабланичкој и Топличкој области.

Превенција малигних болести

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

ИЗЈЗВ