У Србији се обележава 31. јануар

 У оквиру обележавања Националног дана без дувана интензивирају се активности на промоцији живота у окружењу без дувана као и значаја престанка употребе дуванских производа.  Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се  наглашава значај заштите младих од употребе дувана  и указује на нове изазове у вези са дуваном са којима се млади сусрећу.

Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна оболења. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире близу осам милиона људи односно више од 20 000 сваки дан. У Србији, најмање 15 000 људи превремено умре због пушења.   

Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17% је узроковано употребом дувана и изложености дуванском диму. Пушење је такође повезано са раком плућа као последица директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са обољевањем од других малигних обољења као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха.  Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис и многи други. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Употреба дувана је такође повезана са повећаним ризиком умирања код оболелих од неких заразних болести као што је туберкулоза.

Када је реч о Србији, подаци из истраживања потврђују да се и ми озбиљно приближавамо светским трендовима када је реч о популарности нових дуванских производа.  Наиме, сад већ давне 2017. године, чак 6,2% ученика узраста 13-15 година већ је било пробало е-цигарете, док је према подацима из 2019. чак 17,7% 16-огодишњака макар једном пробало овај производ, док је загреване дуванске производе у том тренутку било пробало њих око 7%.

Дугорочне последице коришћења електронске цигарете, као и загреваних дуванских производа још увек нису познате, те је веома неопрезно проглашавати их мање штетним, а посебно је проблематично третирати их као средство за одвикавање од пушења, нарочито ако се узме у обзир забрињавајући пораст броја младих који започиње са коришћењем дувана управо у овом облику. Јер, никотин, без обзира на форму и начин уношења у организам, изазива јаку зависност и штетно утиче на развој мозга, нарочито код деце и младих. У разматрању свих нових појава и њихових дугорочних последица кључни фактор је ВРЕМЕ. Интервал у који до сада имамо увид свакако је прекратак је да би се са сигурношћу тврдило да електронске цигарете и загревани дувански производи носе мањи ризик по здравље, како самих пушача, тако и пасивних пушача. 

Лекари Дома здравља подсећају да је престанак пушења један од најзначајнијих корака који пушачи могу предузети у циљу побољшања здравља.

ДЗ СРБОБРАН